Klimatske promene u Srbiji: Izazovi i strategije prilagođavanja

Porast temperature i ekstremni vremenski događaji

U poslednjih nekoliko decenija, Srbija beleži značajan porast prosečne godišnje temperature. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, prosečna temperatura je porasla za oko 1,2°C od 1960. do 2020. godine. Ovaj trend dovodi do učestalijih i intenzivnijih ekstremnih vremenskih događaja, poput toplotnih talasa, suša i poplava. Na primer, tokom leta 2025. godine, Srbija je iskusila rekordne temperature koje su negativno uticale na poljoprivrednu proizvodnju i zdravlje stanovništva.

Pored toga, predviđa se da će fenomen 'Super El Ninjo' do kraja 2026. godine doneti ekstremne vremenske uslove, uključujući superćelijske oluje i masovne poplave, što dodatno povećava rizike po infrastrukturu i ekosisteme u Srbiji.

Ekonomski gubici i uticaj na sektore privrede

Klimatske promene su Srbiju u poslednjih 25 godina koštale oko 12 milijardi evra, pri čemu se 70% tih gubitaka odnosi na ekstremne poremećaje u vodnim resursima izazvane obilnim padavinama i dugotrajnim sušama. Sektori poput poljoprivrede, energetike i saobraćaja posebno su ranjivi na ove promene. Evropska agencija za životnu sredinu upozorava da su ovi sektori među najugroženijima, te da je njihovo prilagođavanje ključno za izbegavanje višemilijardnih gubitaka i povećanje otpornosti društva.

Uvođenje Mehanizma za prilagođavanje ugljenične granice (CBAM) od strane Evropske unije početkom 2026. godine dodatno komplikuje situaciju. Ovaj mehanizam nameće troškove na uvoz robe sa visokim emisijama ugljen-dioksida, što je već rezultiralo obustavom izvoza električne energije iz Srbije u EU, jer je srpska struja postala nekonkurentna zbog dodatnih troškova povezanih sa emisijama.

Strategije prilagođavanja i ublažavanja efekata klimatskih promena

Suočena sa ovim izazovima, Srbija je povećala budžet za zaštitu životne sredine za 2026. godinu na 25,6 milijardi dinara, što je pet puta više nego 2020. godine. Ova sredstva namenjena su za izgradnju zelene infrastrukture i sprovođenje projekata koji će doprineti smanjenju emisija i povećanju otpornosti na klimatske promene.

Pored toga, Srbija aktivno radi na usklađivanju svojih politika sa ciljevima Evropske unije, uključujući povećanje učešća obnovljivih izvora energije i unapređenje sistema upravljanja otpadom. Međutim, izazovi ostaju, posebno u oblastima kao što su upravljanje otpadom i monitoring kvaliteta vazduha, što zahteva kontinuirane napore i ulaganja.

Podeli post

Newsletter

Prijavi se — važne vesti u inboxu, bez spama.

Bilbord.rs