Da je danas živ, Radomir Raša Šaper bi 9. decembra proslavio svoj 100. rođendan. A malo je ljudi kojima bi svet košarke imao toliko toga da zahvali.
Jedan od ključnih arhitekata jugoslovenskog košarkaškog čuda, član FIBA Kuće slavnih i deo legendarne „četvorice velikana“ – zajedno sa Borislavom Stankovićem, Nebojšom Popovićem i Aleksandrom Nikolićem – Šaper je zauvek promenio igru. I to ne samo u svom regionu, već globalno.
Od bek šutera do vizionara koji je menjao tokove košarke
Šaper je karijeru počeo na parketu Crvene zvezde i Partizana, a reprezentativni dani doneli su mu međunarodnu prepoznatljivost. Paralelno, van terena gradio je akademsku karijeru – postao je doktor tehničkih nauka i profesor na Tehnološko-metalurškom fakultetu. Ipak, košarka je ostala njegov pravi dom.
Prekretnica stiže 1953. godine, kada preuzima Tehničku komisiju Košarkaškog saveza Jugoslavije. Pod njegovim rukovodstvom Jugoslavija organizuje Eurobasket 1961, osvaja istorijsko srebro i ulazi u evropsku elitu.
Sa Stankovićem i Nikolićem razvija OKK Beograd, klub koji će pod vođstvom Radivoja Koraća osvojiti četiri titule i postati jugoslovenska fabrika talenta.
Čovek iza najvećih uspeha jugoslovenske košarke
Godine 1965., Šaper postaje predsednik KSJ. Tokom njegovog mandata dešava se jedan od najvažnijih trenutaka u istoriji domaće košarke – Svetsko prvenstvo 1970. u Ljubljani, prvo svetsko prvenstvo ikada održano u Evropi. Jugoslavija osvaja zlato i kreće u deceniju dominacije.
Bio je predsednik KSJ osam godina, a zatim i generalni sekretar još osam. Vodio je sistem, stvarao infrastrukturu, gradio kulturu rada i postavio temelje generacijama koje su dolazile.
Čovek koji je menjao pravila igre – bukvalno
Šaperova najveća strast bili su košarkaški propisi. Godine 1972. izabran je za predsednika Tehničke komisije FIBA, gde je ostao sve do smrti 1998. godine. Kroz svoj dugogodišnji rad oblikovao je savremena pravila igre, podigao kvalitet suđenja i uveo niz inovacija koje danas smatramo standardnim delom košarke. Upravo zbog toga mnogi ga vide kao jednog od najvažnijih, ali često nevidljivih kreatora globalne igre.
„Za mog oca, košarka je bila prostor principa, integriteta i strasti.“
Šaperov sin, Srđan Šaper, povodom stogodišnjice rođenja kaže:
„Moj otac je verovao u principe, organizaciju, moralni i etički kodeks. Kada je reč o košarci, sve je to važilo – ali iznad svega stajala je strast i posvećenost da ova igra nadmaši sve druge.”
Nasleđe koje traje
Za doprinos košarci dobio je brojna priznanja.
Posthumno mu je dodeljen FIBA Orden za zasluge (1999), a Nagrada ‘Radomir Šaper’, ustanovljena 2001. godine, dodeljuje se pojedincima koji pomeraju granice košarkaških pravila.
Kao finalni omaž, 2007. godine primljen je u Kuću slavnih FIBA.
Iako nije voleo reflektore, njegov uticaj oseća se na svakom terenu, u svakoj utakmici i u svakom pravilniku širom sveta.
