Postoji jedna stvar koja se ne može screenshotovati - crtež koji ste napravili u sketch booku koji nosite svuda sa sobom, rečenica u omiljenoj knjizi koju ste samo vi podvukli svojom omiljenom bojom, zaglavljena igla na gramofonu. Može se fotografisati, može se objaviti na mrežama, može se dobiti tridesetak lajkova, ali sam čin i tišina u kojoj nema notifikacija - to ostaje samo vaše.
I upravo to, ispostavlja se, jeste stvar za kojom generacija odrasla na ekranima masovno čezne.
Gen Z je 2026. godinu neformalno proglasila godinom analognih hobija. Crtanje, vajanje, pletenje, šah, restauracija nameštaja, skupljanje gramofonskih ploča, pisanje penkalom, vođenje dnevnika, filmska fotografija, čitanje fizičkih knjiga, nošenje sketch booka u rancu. Aktivnosti koje su prethodnim generacijama bile podrazumevane sada postaju svesna, namerna odluka.
Potražnja za 35mm filmom se udvostručila u poslednjih pet godina, a hashtag “analogphotography” je na TikToku sakupio više stotina miliona pregleda.
Zvuči kao paradoks koji niko ne komentariše, jer svi razumeju i svima se sviđa.
Ono što se zapravo dešava nije nostalgija - generacija koja je odrasla slušajući muziku na Spotifyju ne može da oseti nostalgiju prema gramofonskim pločama. Analogno daje nešto što digitalno strukturalno ne može da pruži. Kada pletete, crtate ili igrate šah s nekim u istoj sobi, vi uživate u tom iskustvu, ne merite kako ono prolazi kod publike, ne poredite svoju verziju sa editovanim Instagram reelom, samo uživate.
To je, u 2026. godini, radikalan čin.
Jer, digitalni svet nije samo dosadan - on je iscrpljujuć na jedan poseban način. Svaki rezultat je nematerijalan i, podrazumeva se, prolazan. Završite projekat na poslu, on onda postoji samo kao fajl negde, na nekom serveru. Objavite fotografiju, nestane na feedu za par sati. Pošaljete poruku, potone u istoriji razgovora. Sve što napravite postoji samo kao podatak, a svaki podatak se može obrisati, ažurirati, zastareti. Ono što se traži je intencionalnost - prisustvo, ne performans.
Knjiga koja je pročitana postoji fizički - ima podvučene rečenice, presavijene korice, fleke od kafe na trideset petoj stranici. Crtež u sketch booku postoji kao trag samo vaše ruke, kao dokaz da ste jednom negde sedeli, gledali i odlučili da to zabeležite. Džemper koji ste ispleli ima grešku u petom redu koju ste videli, ali niste hteli da raspletete. Svaka od tih grešaka i tragova je dokaz da ste bili tamo, da su vaše ruke radile nešto stvarno, nešto u čemu uživate, i da je vreme prošlo na način koji je ostavio uspomenu koja se ne može obrisati, ažurirati, zastareti ili izgubiti kvalitet pri objavljivanju.
Postoji jedan detalj koji sve ovo čini savršeno apsurdnim i savršeno logičnim u isto vreme - analogni trend se širi kroz upravo onu društvenu mrežu od koje pokušava da pobegne. Ljudi objavljuju fotografije svojih dnevnika. Dele videe sa grnčarskog točka. Prave estetične filmske fotografije cegera napunjenih knjigama, olovkama i pletivom. Analogni život kao digitalni sadržaj.
Možda tu i nema kontradikcije. Možda je jedino moguće u svetu koji je potpuno digitalan upravo to - živeti analogno, a prikazivati digitalno.
Kao da kažete “ovo radim za sebe, ali želim da to podelim i sa vama, jer treba da znate da postoji nešto u čemu uživam i sa one strane ekrana.”
Vodič kroz fashion brendove — od patika i streetweara do premium odeće, uz akcije, popuste i promocije.
Bilbord
Istaknuti postovi u vašem inboxu.
Portal
