Novi album Olivie Rodrigo “You Seem Pretty Sad for a Girl So in Love” je izašao danas i već na prvo slušanje je jasno da ovo nije album koji se sluša samo jednom. Kreiran je za one specifične trenutke kada vam zapravo niko ne treba u prostoriji i kada tišina postane dovoljno glasna da je čujete.
Olivia Rodrigo ima dvadeset tri godine i već sada zna nešto što većina ljudi shvati tek mnogo kasnije - da sreća i tuga nisu nikakve suprotnosti, štaviše, ovde su veoma blizu jedna drugoj. Mogu živeti u istoj pesmi, u istom trenutku, istoj strofi, u istoj osobi koja sedi pored vas i izgleda savršeno dobro, a nije.
Naslov albuma vam to kaže direktno u oči. U moru onoga što se danas servira kao "umetnost," novi projekat Olivie Rodrigo dolazi kao hladan tuš. Ne zato što je pretenciozan, već zato što je, na momente, zastrašujuće precizan u svojoj ogoljenosti.
Ono što ga čini posebno zanimljivim jeste činjenica da dolazi od umetnice koja je karijeru izgradila na glasnim emocijama. Ovde ih po prvi put utišava i upravo na taj način pronalazi svoj najzanimljiviji glas do sada.
Ovo nije ona vrsta pop muzike koja želi da bude „najbolja“ ili „najslušanija“.
Album je nastajao u Londonu, tokom prve prave odrasle ljubavi u njenom životu, i taj grad i taj osećaj se čuju kroz svih trinaest pesama.
Podeljen je na dve strane, kao stare gramofonske ploče, može se reći.
Prva polovina albuma “A Girl So In Love” zvuči kao ona zaljubljenost o kojoj pričate svim svojim prijateljima, euforična, smotana, pomalo smešna samoj sebi, sarkastična i nekontrolisana na onaj način na koji je ljubav uvek nekontrolisana kad je nova i prava.
“Drop Dead” otvara kao pravi udarac radosti u tom slučaju.
Tu je da vam izvuče tepih pod nogama. Nakon toga slede pesme poput “Stupid Song”, “Honeybee” i “Purple”, koje u sebi nose nešto što prva polovina albuma još ne sme da vam kaže direktno, ali vas polako vodi dalje i naslućuje drugu stranu ploče.
Prava snaga albuma upravo leži u njegovoj drugoj polovini, “You Seem Pretty Sad”. Kada se euforija početnih numera ugasi, ostajemo sami sa baladama koje ne traže saosećanje od nas. Ovde nema pokušaja da se tuga „ulepša“ za radio stanice.
Balade koje ćete čuti na ovom delu imaju teksturu dugog sivog dana koji se ne pretvori u oluju, ali se ni ne razvedri. Nisu dramatične, ne traže ništa - samo su tu, i upravo zato ih se ne možete otresti.
“Less” i “Cigarette Smoke” zvuče kao muzika iz nekog drugog vremena - toplo, nostalgično, malo zastarelo, kao da ste ih čuli negde davno i zaboravili, i sad vas dočekuju kao nešto dobro poznato.
Duet sa Robertom Smithom je možda i najhrabrija odluka na ovom albumu.
Dve generacije, dva potpuno različita sveta muzike, i između njih pesma o tome kako odete kod doktora, dobijete potvrdu da ste zdravi, i ne znate šta da radite s tim jer vas i dalje boli nešto za šta nema leka. Olivia kaže da misli da je “on” ono što nije u redu s njom. Smith kaže da ne zna je li ovo uopšte ono što želi. Ni jedan ni drugi ne dolaze do odgovora. Pesma se završava.
Kada pričamo o pisanju, njeni tekstovi nikad nisu bili ozbiljniji i jači. Ne jači u smislu glasniji ili kompleksniji - jači u smislu precizniji. Svaka reč stoji tačno tamo gde treba, bez viška, bez ukrasa, bez potrebe da impresionira. Inspiracija je dolazila iz najobičnijih trenutaka - iz rečenica iz serija, iz kišnih jutra u Londonu, iz starih pesama Lane Del Rey, iz osećaja koji nema ime, ali koji svako ko ga je ikad osetio odmah prepozna. Olivia zna da upravo te sitnice nose najviše i na ovom albumu im konačno daje sav prostor koji zaslužuju.
Tuga na ovom albumu je jednostavno drugačija od svega što je Olivija do sada pisala.
Odjednom deluje i zvuči zrelije nego što iko od nas očekuje od nekoga ko ima dvadeset tri godine. Ne zato što je promenila zvuk ili otišla u sasvim novi pravac - stari tim je i dalje tu. Zrelost se čuje u nečemu suptilnijem od toga. U poverenju, u tome da nema potrebe da dokazuje, da viče, da izgleda kao rok zvezda, da bude veća od pesme. Tužna melodija i tekst su dovoljni.
U vremenu u kojem se emocije često romantizuju i pretvaraju u sadržaj, a tuga u estetiku za društvene mreže, Olivia Rodrigo je napravila album koji odbija da bude bilo šta osim iskren. Ovo je njen najozbiljniji projekat do sada i to se čuje od prve do poslednje note. “You Seem Pretty Sad for a Girl So in Love” nije priča o ljubavi niti o gubitku. To je priča o prostoru između njih. O trenutku kada dobijete sve što ste želeli i shvatite da ljudsko srce ne funkcioniše po tim pravilima. Upravo zato će ovaj album verovatno ostati duže nego što bilo koja top-lista može da ga zadrži na vrhu.
Vodič kroz fashion brendove — od patika i streetweara do premium odeće, uz akcije, popuste i promocije.
Bilbord
Istaknuti postovi u vašem inboxu.
Portal
