Muzički ukus je često ona mala, tajna putanja kojom se krećemo kroz svakodnevicu. Dok se algoritmi trude da nam serviraju ono što smo već čuli stotinu puta i na šta smo navikli, postoji onaj poseban užitak u pronalaženju izvođača koji još uvek nisu „provaljeni“, onih čija muzika zvuči kao nešto što je čekalo baš na vas. Ako tražite osveženje za svoje slušalice, ovih pet imena donosi autentičnost koja se danas retko sreće i daleko je od svih pravila mainstream-a.
Not For Radio je María Zardoya, pevačica grupe The Marías, ali ovog puta sama, bez benda. U startu je postavila sebi jedno pitanje - da li je ljubav zapravo vredna bola?, zatim je odgovor dala albumom Melt. Intimno, psihodelično, tiho, u većini delova bolno. Zvuči kao muzika snimljena u tri ujutru, u kući u kojoj nema nikoga drugog, otpevano za publiku koja je samo jedna osoba. Ta osoba ste vi.
Sofia Isella je dvadesetjednogodišnja multiinstrumentalistkinja iz Los Anđelesa, klasično obučena violinistkinja, pesnikinja i producentkinja. Ona je upravo jedan od onih umetnika čiji raspon glasa nije najbitniji, jer je njen najveći dar pero. Njena moć leži u sposobnosti da iscedi srž iz najružnijih, najprljavijih trenutaka ljudskog iskustva, pretvarajući taj talog u sirovu, bolno preciznu poeziju koja se neobjašnjivo uvlači pod kožu. Mračna, precizna i surovo teatralna. Njena muzika nije tu da vas zabavi dok radite nešto drugo, već da vas zaustavi. Sa tihim glasom koji balansira između suptilnosti i gotovo opipljive tenzije, ona uspeva da prenese atmosferu koja je istovremeno duboko intimna i prostrana.
Kevin Atwater je počeo snimanjem demoa u spavaćoj sobi u Ilinoisu i objavljivanjem na TikToku. Postoje umetnici koji pišu pesme i oni koji pišu stanja svesti. Atwater pripada ovoj drugoj grupi. Njegov pristup je direktan, lišen svih ukrasa koji bi samo smetali suštini. Dok slušate njegove numere, stičete utisak da prisustvujete nečemu što se dešava u realnom vremenu, pred vašim očima. To je muzika za one trenutke kada želite da pobegnete od gradske vreve i jednostavno čujete nekoga ko razume kako se osećate, dok tiha gitara svira u pozadini.
Holly Humberstone je tu da zabeleži onaj konstantni osećaj neizvesnosti kad ne znate gde ste pošli, a još manje gde ste stigli. Zove se Cruel World i zvuči kao neko ko je prošao kroz nešto teško, razumeo šta se desilo i odlučio da o tome peva glasno. Nema grandioznih produkcijskih zahvata, sve je podređeno samo emociji. “In the movie of your life, you're the first to die and the critics called it trash”. Teško je bolje započeti album od toga.
Luvcat, ili Sophie Morgan, u svojim pesmama prezentuje čistu drskost. Estetikom koju prezentuje, na momente podseća na Amy Winehouse. Na internetu postoje priče o tome kako je pobegla s cirkusom sa šesnaest godina. Naravno, nije tačno - ali baš to bi moglo da opiše ono kako njena muzika zvuči. Tamna, bogata, zavodljiva i u isto vreme lepljiva na način koji teško opisujete nekome ko je nije čuo. Pesme o propalom romantizmu, opasnim ljubavima i strastima koje su uvek na korak od katastrofe. Moglo bi se opisati kao kabare i glamur koji imaju zube. Muzika koja se ne nudi sama od sebe uvek je zahtevala malo truda od slušaoca. Ovde je taj trud sveden na minimum. Njihove karijere su u onoj fazi koja se ne ponavlja - dovoljno poznati da znaju šta rade, dovoljno mali da ih još uvek možete uhvatiti pre nego što postanu svačiji. Nisu na radiju, još uvek.
Vodič kroz fashion brendove — od patika i streetweara do premium odeće, uz akcije, popuste i promocije.
Bilbord
Istaknuti postovi u vašem inboxu.
Portal
